April 17-i 1897-e,Aurora/Teksas...Desetogodišnji Čarli Stvens je sa svojim ocem radio u polju...Taman su hteli da naprave pauzu za ručak kada je iznad njihovi glava preletela nekakva letelica,udarila u vetrenjaču na obližnjem imanju sudije J.S.Proktora i zapalila se...Ubrzo se ceo gradić okupio na mestu pada letelice,uključujći i Šerifa i vatrogasnu brigadu..Pošto su ugasili požar,okupljeni stanovnici su pronašli polu-ugljenisano telo za koje su isprva pomislili da je neki dečak...Lokalni lekar je pregledao telo i ustanovio da je anatomija slična ljudskoj ali da "ne može nastradalog nazvati ljudskim bićem"...Šerif je takođe sastavio i poslao svoj izveštaj u Ostin,tražeći uputsva za dalje postupanje sa telom "Nebeskog Pilota",kako su ga meštani nazvali...Posle nekoliko dana dogovaranja,čekanja daljih smernica i "ovlašćenih lica",lokalni vikar je preuzeo inicijativu i uz podršku cele Aurore izneo telo Nebeskog Pilota iz podruma lekarove kuće i sahranio ga na lokalnom groblju,uz sve hrišćanske običaje...Nešto kasnije su meštani postavili i spomenik svome čudnom posetiocu i redovno obilazili i održavali grob..Najnezadovoljniji u celoj priči je bio sudija Proktor koji je izgubio pola imanja u požaru a i nije znao šta da radi sa ostacima olupine...Kako iz Ostina nije stizao nikakav odgovor,sudiji je isteklo strpljenje,sakupio je sve delove olupine i bacio je u stari,isušeni bunar na svom imanju...Tek posle nekoliko nedelja je šerifu stigao odgovor iz Uprave u Ostinu,ali nije sadržao nikakve smernice i upustva već samo uput za šerifa kod psihologa....Mesec dana kasnije celu priču je objavio jedan novinar u Okružnom Nedeljniku ali je bio ismejan i priča je bila pripisana "podivljaloj mašti,žeđu za publicitetom" pa čak i masovnoj histeriji.....Danas se u Gradskoj Većnici Aurore još uvek čuvaju orirginalni šerifov izveštaj,izveštaj vatrogasaca,delimičan izveštaj sa autopsije i lekarski nalazi kao i gomila dokumenata koje je sudija Proktor slao skoro svim državnim službama u nadi da će uspeti da nadoknadi štetu....Takođe,svi stanovnici Aurore pamte priče svojih deda i očeva o tom događaju...Najzanimljivije je što je grob Nebeskog Pilota I DALJE NA ISTOM MESTU i svi ga mogu obići i videti ali je iskopavanje najstrože zbranjeno još od vremena onog vikara koji ga je i sahranio na tom mestu...Bunar u koji je sudija bacio delove letelice je zatrpao i zalio masivnom betonskom pločom čovek koji je kupio imanje od sudijinih naslednika jer je mislio da je olupina na dnu bunara zatrovala svu vodu na imanju i od toga on dobio težak oblik artritisa...Danas je bunar na vlasništvu poljoprivrednog kombinata i iznad njega je sazidan magacin delova za poljoprivredne mašine...Na stogodišnjicu pada letilice u centru Aurore je lokalno stanovništvo postavilo memorijalnu ploču Nebeskom Letaču jer ih "je podsetio koliko je Život važan i da svi trebamo biti skromni i ponizni pred silama Univerzuma i Prirode"...Meštani Aurore isto tako veruju da im je Nebeskog poslao sam Bog,jer su u prethodnih nekoliko godina vladale velike suše i harale razne bolesti širom njihovog Okruga i gradiću je pretila opasnost da bude potpuno napušten kao mnogi drugi gradovi koji su tek nicali širom Američkog Juga-"dolaskom" Nebeskog Pilota došle su i kiše i plodne godine,bolesti su prestale i gradić je preživeo!....Za razliku od mnogo slavnijeg,sličnog događaja u Rozvelu čiji su se stanovnici obogatili od turista i NLO fanatika,stanovnici Aurore ne žele publicitet a pogotovu ne žele gužve zaludnih turista,kvazi-avanturista i kojekakvih stručnjaka za vanzemaljce i paranormalne aktivnosti u svome mirnom,malom gradiću...Inače veoma srdačni i gostoljubivi stanovnici Aurore,na sam pomen događaja iz davne 1897-e odmah prekidaju razgovor ako barem pomisle da ste neki od gore navedenih zaluđenika...Kako sami kažu,ne žele da zloupotrebe sećanje na Nebeskog Pilota i šta je njegov dolazak značio za njihov gradić....
Нема коментара:
Постави коментар