Džon Čapmen,poznatiji kao Džoni Appleseed,je bio kalemar po zanimanju koji se svoj zanat naučio od svog oca sveštenika.Kao mladić,Džoni je odlučio da potraži pogodno mesto za svoj voćnjak jabuka i krenuo na put,najpre po okolnim krajevima svog gradića,da bi pred kraj svog života prepešačio dobar deo Američkog Istoka..Na svom putu Džoni je sadio jabuke gde god bi mislio da je pogodno mesto za njih..Kada mu je nestalo semena koje je poneo od kuće,potošio je svu svoju ušteđevinu da bi kupio još,da bi posle nekog vremena bukvalno ostao polu-go i bos jer je trampio sve svoje stvari za još semenki jabuka,a neretko bi mu ljudi sami poklanjali semenke da nastavi svoju "misiju"...Sa sobom je uvek nosio Bibliju i često bi po gradićima čitao pasuse iz nje i držao propovedi na trgovima,pijacama i vašarima...Isto tako,kada bi na svom putu ugledao ljude kako rade u polju,prišao bi i sam se prihvatao posla,davao savete,prepričavao svoje avanture i,naravno,citirao Bibliju.Ovo je zemljoradnicima pomagalo da lakše završe poslove u polju koji su u to vreme bili lakši samo od rada u rudniku ili železari.Domaćini bi mu se zahvalili toplim obrokom ili nekim kutkom u ambaru da prenoći.....ili,još bolje,dali bi mu semenke jabuka!...Na ovaj način,Džoni je stekao puno prijatelja i poštovalaca,kako među belcima tako i među crncima a ponajviše među Indijanskim plemenima...Džoni je takođe bio i vegeterijanac i veliki ljubitelj životinja i Prirode uopšte..Još se prepričavaju priče kako je Džoni odbijao da noću upali vatru jer ona privlači razne noćne insekte koji kao hipnotisani uleću pravo u nju...Najpoznatija priča je kada je Džoni proveo noć u nekoj pećini sa medvedicom i njenim mladuncima..Grupa Indijanaca koja je krenula da trguje na vašaru u obližnjem gradiću je naišla na Džonija kako se valja po nekoj livadici sa medvedićima dok je medvedica sedela pod obližnjem drvetu i spokojno posmatrala celu igrariju..Ovo je donelo Džoniju status polu-boga među Indijancima jer da je bio bilo ko drugi na njegovom mestu-medvedica bi ga odavno istražirala!...Desetak godina pošto je napustio svoj dom,Džoni je postao živa legenda i ikona Američkog Istoka.Za tih desetak godina stasalo je na stotine voćnjaka jabuka širom Amereike koje je Džoni,samo naizgled,posadio onako usputno i haotično..Ispostavilo se da je svaki njegov voćnjak bio na najidealnijem mogućem mestu i čitave varoši su potpuno besplatno brale i prerađivale njihove plodove.Iako nije polagao nikakvo vlaništvo nad voćnjacima u pravnom smislu(većina su bili zasađeni tuđim imanjima) svi su ih zvali "Džonijevi Voćnjaci".Ali,kada bi se saznalo da je Džoni ponovo u blizini njihovog gradića,počela bi čitava fešta u celom gradu a Džoni bi dobio novu odeću,dovoljno hrane za put i naravno semenki jabuka onoliko koliko bi mogao da ponese.Džoni Appleseed je do duboke starosti pešačio Amerikom,noseći svoju motikicu i vrće sa semenjem i sadio jabuke,svojom jednostavnošću,mudrošću i skromnošću je inspirisao čitave generacije Amerikanaca,svojim savetima i ogromnim životnim iskustvom pomogao nebrojeno mnogo ljudi,uvek zadržavajući veseo duh i optimizam koji je zračio iz njega gde god bi ga ljudi sreli..Jednog letnjeg dana 1847-e,karavan Pionira koji su krenuli na Zapad je ugledala Džonija kako spava pod jednim velikim stablom jabuke.Prišli su da pozdrave starog mudraca i kalemara i da pitaju ima li kakav savet za njih...Kada su došli do njega,shvatili su da je Džoni Appleseed preminuo..Održali su skromnu sahranu i nastavili put..Vest o Džonijevoj smrti je brzo proputovala celu Ameriku...Odmah je širom Amerike pokrenuta inicijativa da Papa proglasi Džonija svecem ali se do danas nije ostvarilo..Voćnjaci Džonija Appleseeda se još uvek nalaze širom Amerike i pod strogom zaštitom su Države,svako neovlašćeno i nekotrolisano lomlljenje ili sečenje čak i jedne grane sa Džonijevih stabala jabuka se smatra federalnim prekršajem!...
Нема коментара:
Постави коментар