Bajazitova sudbina

6 meseci nakon Kosovkog Boja,Knjeginja Milica je dala svoj blagoslov udaji svoje ćerke Olivere za Bajazita...Despot Stefan Lazarević,Oliverin rođeni brat,je prihvatio da bude Turski vazal....Bosanski Kralj Tvrtko nije prihvatio otomanske ultimatume i nije priznavao poraz na Kosovu jer su zapravo Brankovići i ostali srpski knezovi izabrali njega za naslednika Cara Uroša...Uprkos činjenici da Knez Lazar nije prihvatio Tvrtka kao svog novog Cara,Tvrtko je ipak poslao svoju vojsku na Kosovo u želji da izgladi odnose sa Lazarom i njemu vernim kneževima i naravno zaustavi Turke......Prihvatanjem vazalstva,Tvrtko se duboko razočarao u Despota Stefana i Knjeginju Milicu i sklopio savez sa Ugarima,pre svega iz nužde da se sačuva hrišćanska Evropa....Na Tvrtkov dvor su skoro svakodnevno stizali izveštaji o Turskim zverstvima nad njegovom sabraćom i sestrama u Srbiji....Veoma pogođen patnjom Srpskog naroda,odlučio je da je dosta bilo i organizovao je neku vrstu Krstaškog Pohoda sa svojim saveznicima Ugarima koji su pored svoje vojske poveli vitezove iz skoro svih zemalja zapadne Evrope,među kojima je bilo puno i Templara i Malteških Vitezova....Preko tajnog glasnika,Tvrtko je javio Stefanu svoje namere i zamolio ga da ako bude bilo potrebno povede svoju vojsku protiv Turaka kako bi ih konačno izbacili iz Evrope....Despot Stefan nije ništa odgovorio i Tvrtko je pretpostavio da će ga poslušati....28. Septembra 1396-e,u bitci kod Nikopolja celo Otomansko Carstvo je bilo na kolenima...Hrišćanska armada je odlično i veoma brzo napredovala...Kod Nikopolja,Otomani i sam sultan Bajazit su bili potpuno desetkovani i opkoljeni,pobeda hrišćana je bila na dohvat ruke.....Ali,kada je sve izgledalo izgubljeno za Turke,sa severa je stigao Despot Stefan sa svojom vojskom i stao na stranu svog zeta Bajazita...Bitka se preokrenula i hrišćani su poraženi.....Ceo hrišanski svet je postao ogorčen na Srpske vlastodršce i odlučili su da više nikada ne pomažu jer su očigledno sami izabrali da im je lepše pod Turcima.....Kasnije,svi Srbi koji su bežali od Turskog zuluma su bili veoma dobrodošli u današnjoj Vojvodini,dobijali su kuće,imanja i poslove....Hajduci i uskoci su uvek imali Tvrtkovu zaštitu u Bosni...Ali,poraz i izdaja kod Nikopolja su ostali duboko urezani u svest zapadno-evropskih sila i tako će ostati sve do Karađorđa i Miloša Obrenovića.....Despot Stefan se kasnije pravdao da ga je Bajazit ucenio životom njegove sestre Olivere ako ne stane na njegovu stranu.......
27. Aprila 1402-e kod Ankare,Bajazit i Otomanska Imperija je opet bila na kolenima....Ovoga puta nepritalje su bili Tatari,predvođenji moćnim Han Timurom,direktan potomak Džinkis Kana....Ponovo je u pomoć svom zetu pritekao Despot Stefan sa oko 10 000 srpskih vojnika....Ali,bilo je prekasno,Bajazit i Olivera su bili zarobljeni a skoro svi vojnici masakrirani.....Da bi potpuno ponizio Bajazita,Han je naradio da ga skinu golog i paradiraju kroz ulice Ankare,imao je običaj da mu otomanski sultan služi kao "penjalica" na konje i "držač" za hranu,piće i za opužanje nogu....Olivera je bila prinuđena da gola služi Tatarske velikane...Jednom prilikom,Han je naredio da mu dovedu njegov "deo nameštaja" u svom kavezu kako bi nekim važnim gostima prikažao svoj najvredniji "ulov".....Potpuno klonuli i dementni Bajazit je na toj svečanosti ugledao svoju Oliveru kako potpuno gola služi goste.....Počeo je da vrišti poput neke životinje i da udara glavom o kavez od kovanog gvožđa.....U jednom trenutku je udario tolio snažno da mu je glava pukla kao lubenica i posle par trenutaka je preminuo....Potresen ovim užasnim samoubistvom,Veliki Han je naredio da se Olivera i njena deca smesta oslobode i vrate u svoju otadžbinu....Prema nekim navodima,posekao je sabljom jednog pijanog gosta koji se smejao nad Bajazitovom sudbinom.....