Bajazitova sudbina

6 meseci nakon Kosovkog Boja,Knjeginja Milica je dala svoj blagoslov udaji svoje ćerke Olivere za Bajazita...Despot Stefan Lazarević,Oliverin rođeni brat,je prihvatio da bude Turski vazal....Bosanski Kralj Tvrtko nije prihvatio otomanske ultimatume i nije priznavao poraz na Kosovu jer su zapravo Brankovići i ostali srpski knezovi izabrali njega za naslednika Cara Uroša...Uprkos činjenici da Knez Lazar nije prihvatio Tvrtka kao svog novog Cara,Tvrtko je ipak poslao svoju vojsku na Kosovo u želji da izgladi odnose sa Lazarom i njemu vernim kneževima i naravno zaustavi Turke......Prihvatanjem vazalstva,Tvrtko se duboko razočarao u Despota Stefana i Knjeginju Milicu i sklopio savez sa Ugarima,pre svega iz nužde da se sačuva hrišćanska Evropa....Na Tvrtkov dvor su skoro svakodnevno stizali izveštaji o Turskim zverstvima nad njegovom sabraćom i sestrama u Srbiji....Veoma pogođen patnjom Srpskog naroda,odlučio je da je dosta bilo i organizovao je neku vrstu Krstaškog Pohoda sa svojim saveznicima Ugarima koji su pored svoje vojske poveli vitezove iz skoro svih zemalja zapadne Evrope,među kojima je bilo puno i Templara i Malteških Vitezova....Preko tajnog glasnika,Tvrtko je javio Stefanu svoje namere i zamolio ga da ako bude bilo potrebno povede svoju vojsku protiv Turaka kako bi ih konačno izbacili iz Evrope....Despot Stefan nije ništa odgovorio i Tvrtko je pretpostavio da će ga poslušati....28. Septembra 1396-e,u bitci kod Nikopolja celo Otomansko Carstvo je bilo na kolenima...Hrišćanska armada je odlično i veoma brzo napredovala...Kod Nikopolja,Otomani i sam sultan Bajazit su bili potpuno desetkovani i opkoljeni,pobeda hrišćana je bila na dohvat ruke.....Ali,kada je sve izgledalo izgubljeno za Turke,sa severa je stigao Despot Stefan sa svojom vojskom i stao na stranu svog zeta Bajazita...Bitka se preokrenula i hrišćani su poraženi.....Ceo hrišanski svet je postao ogorčen na Srpske vlastodršce i odlučili su da više nikada ne pomažu jer su očigledno sami izabrali da im je lepše pod Turcima.....Kasnije,svi Srbi koji su bežali od Turskog zuluma su bili veoma dobrodošli u današnjoj Vojvodini,dobijali su kuće,imanja i poslove....Hajduci i uskoci su uvek imali Tvrtkovu zaštitu u Bosni...Ali,poraz i izdaja kod Nikopolja su ostali duboko urezani u svest zapadno-evropskih sila i tako će ostati sve do Karađorđa i Miloša Obrenovića.....Despot Stefan se kasnije pravdao da ga je Bajazit ucenio životom njegove sestre Olivere ako ne stane na njegovu stranu.......
27. Aprila 1402-e kod Ankare,Bajazit i Otomanska Imperija je opet bila na kolenima....Ovoga puta nepritalje su bili Tatari,predvođenji moćnim Han Timurom,direktan potomak Džinkis Kana....Ponovo je u pomoć svom zetu pritekao Despot Stefan sa oko 10 000 srpskih vojnika....Ali,bilo je prekasno,Bajazit i Olivera su bili zarobljeni a skoro svi vojnici masakrirani.....Da bi potpuno ponizio Bajazita,Han je naradio da ga skinu golog i paradiraju kroz ulice Ankare,imao je običaj da mu otomanski sultan služi kao "penjalica" na konje i "držač" za hranu,piće i za opužanje nogu....Olivera je bila prinuđena da gola služi Tatarske velikane...Jednom prilikom,Han je naredio da mu dovedu njegov "deo nameštaja" u svom kavezu kako bi nekim važnim gostima prikažao svoj najvredniji "ulov".....Potpuno klonuli i dementni Bajazit je na toj svečanosti ugledao svoju Oliveru kako potpuno gola služi goste.....Počeo je da vrišti poput neke životinje i da udara glavom o kavez od kovanog gvožđa.....U jednom trenutku je udario tolio snažno da mu je glava pukla kao lubenica i posle par trenutaka je preminuo....Potresen ovim užasnim samoubistvom,Veliki Han je naredio da se Olivera i njena deca smesta oslobode i vrate u svoju otadžbinu....Prema nekim navodima,posekao je sabljom jednog pijanog gosta koji se smejao nad Bajazitovom sudbinom.....

Moj 30-godišnji rat

Poručnik Hiro Onuda,vojnik Joiči Akatsu,kaplar Šoiči Šimada i desetar Kinšiči Kozuka su bili jedini preživili iz svog bataljona na ostrvu Lubang na Filipinima....Na jednom uzvišenju su pronašli pećinu i napravali malo utvrđenje oko nje...Odlučili su da tu sačekaju Australijance i bore se do smrti...Predaja nije dolazila u obzir,čak su i imali detaljno razrađen plan za harikiri u slučaju da budu zarobljeni...Nešto kasnije su celo područije i minirali u odluci da ako nemaju drugog izlaza raznesu i sebe i što više neprijatelja....Nedelje i meseci su prolazili ali niko se nije pojavljivao,ni saveznici niti njihovi vojnici....Budući da nisu imali radio vezu i da su bili u potpuno neistraženom delu džungle,nisu imali pojma da je Rat već završen....Par puta su pronašli letke izbačene iz aviona na kojima je pisalo da je rat gotov i da se predaju ali su smatrali da je to samo Saveznička propaganda....1950-e Joiči Akatsu se predao filipinskim policajcima pošto se 6 meseci ranije izgubio u džungli i lutao potpuno sam po ostrvu....1952-e na ostrvo su bačeni flajeri sa slikama porodica odmetnutih vojnika,ličnim porukama,naredbama njihovih komadanata još iz ratnih dana kao i pismo koje je svojim saborcima lično napisao Joiči....Ali Hiro i ostali su opet odbili da se predaju.....1953-e Šimadu je ranio lokalni ribar kada ga je uhvatio kako mu krade mreže....Hiro ga je "operisao" i negovao pa je Šimada jedva preživeo...Ali 1954-e grupa vojnika koja je krenula u potragu za "odmetnicima" po dojavi onog istog ribara je greškom ubila Šimadu....1972-e Kozuku je ubila lokalna policija dok su on i Hiro krali pirinač od lokalnog farmera.....Hiro je ostao potpuno sam....1974-e student Norio Suzuki je krenu u potragu za džinovskim pandama,Jetijem i Poručnikom Onudom!......Suzuki je relativno lako pronašao Hira i posle par meseci provedenih zajedno su postali izuzetno bliski....Ali hiro je i dalje odbijao da se preda i da prizna poraz svog Carstva u WWII.....Suzuki se slikao sa Hirom i vratio u Japan gde je je uspeo da pronađe Hirovog komandanta Majora Tanagučija...Posle par nedelja Suzuki,Major u svoj ratnoj uniformi,Hirovi rođaci kao i gomila Vladinih službenika i zvaničnika su stigli na ostrvo....Održana je zvanična ceromonija na kojoj je Hiro po naređenju svog pretpostavljenog predao svoju sablju,pušku,500 metaka i dve ručne bombe....Rat je i zvanično bio završen posle skoro 30 godina za Hiro Onudu....Po povratku u Japan Hiro je dočekan kao heroj,napisao knjigu o svojim doživljajima,oženio se,danas poseduje veliku farmu krava u Brazilu i ima svoju humanitarnu organizaciju....1996-e je ponovo posetio ostrvo Lubang gde je sagradio školu i bolnicu i poklonio 10 000 dolara lokalnom stanovnišvu kako bi se odužio.....

Poslednja bitka Krstaša

Suvereni Red svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte ili Vitezovi Bolničari ili Malteški Vitezovi su bili lekari i bolničari u Svetoj Zemlji za vreme Prvog Krstaškog Rata...Posle pada Jerusalima 1099-e postali su i sveštenici i borci za očuvanje Nebeskog Carstva.....Po konačnom padu Jerusalima preselili su se na ostrvo Rodos sa kojeg su ih kasnije proterali Otomani i nastanili se na Malti.....Budući da se nalazi na izuzetno važnom strateškom mestu u Mediteranu,Otomani su je već duže vreme bili odmeravali kao idealnu pomorsku bazu za invaziju na Zapad preko Sredozemlja...Kada su se Malteški Vitezovi definitivno nastali na ostrvu,Otomani su jedva čekali da rasčiste neke račune sa Vitezovima i zauzmu Maltu.....Na Maltu je krenula armada od nekoliko stotina brodova i 48 000 vojnika...Malteški vitezovi su imali svega tri utvrđenja i oko 6 100 vojnika od kojih je 3 000 bilo lokalno stanovništvo i 500 sluga.....Posle par nedelja opsade dva manja utvrđenja su pala ali se Tvrđava Svetog Mihajla tvrdoglavo držala uprkos danonoćnom bombardovanju od strane Turskih topova i sa kopna i sa mora.....U jednom trenutku Turci su bili prodrli u Tvrđavu ali je izuzetna hrabrost i snaga vođe Maltežana Asciana del Korna inspirisala vitezove da izbace Turke iz Tvrđave i čak krenu u kontra-napad....Naime,del Korna je bio čovek u poznim godinama a još je i tokom bitke nekoliko puta bio ranjen-dva puta isečen sabljom preko grudi i lica,uboden kopljem u desnu ruku i pored njega je palo topovsko đule čiji šrapneli su ga teško isekli celom dužinom tela...Uprkos teškim povredama,del Korna se i dalje hrabro borio sve dok i poslednji turski vojnik nije zaplivao ka njihovim usidrenim brodovima....Posle par dana,Otomani su pred zidine dovukli mantu,tj,ogromnu opsadnu kulu kako bi svoje trupe prebacili preko zidova....Ali del Korna ih je nadmudrio tako što je potkopao temelje zidina i naređao ispod njih desetine buradi sa barutom....Kada se manta približila skroz do zidina,detonirali su barut i ceo masivni deo zidina utvrđena je pao na mantu i Turke pobivši veliku većinu....Demoralisani i uz približavanje zime,Otomani su odlučili da odustanu od invazije Zapada pomorskim putem i nastavili da pokušavaju preko Balkana.....Pobeda Malteških Vitezova nad Otomanima se smatra za poslednju Krstašku bitku prilikom koje je sačuvana cela Zapadna Evropa....Red Malteških Vitezova postoji i danas širom sveta i njegovi članovi su neki od najuticajnijih ličnosti Sveta....

...šumski čovek.....

Orangutan pod imenom Kaja,ime dobio po ostrvu na kojem živi u blizini Bornea,trenutno važi za najinteligentniju životinju u celom životinjskom carstvu....Iako je imao mnogo manje kontakta sa Čovekom od pripitomljenih životinja,Kaja je savladao neke neverovatne veštine....Naučio je da sam pravi razna oružija za lov i da ih manje-više uspešno koristi....Pored koplja,u svom arsenalu ima i naoštreno kamenje kojim se može odbraniti kao i nekoliko različitih vrsta palica!.....Kaja ova svoja oružija i oruđa koristi i da bi otresao razne voćke sa visokih grana do kojih ne bi mogao da se popne...Naučnici koji su otkrili i pratili Kaju su saznali da on nema strah od vatre i ljudi,pa je tako bio čest gost u njihovom kampu gde je preturao i studiozno zagledao zvaku stvarčicu,alatku ili aparat....Naučni su zato često kometarisali da imaju osećaj kao da Kaja njih proučava a ne oni njega...Uz naučnike,za veoma kratko vreme,Kaja je naučio i najosnovnije crtanje stvari koje je video,obožava muziku i pamti pesme pa tako negoduje kad puste Britni Spirs ali zato obožava klasiku i Bitlse...Zapanjujuća stvar je što naučnici nisu ni pokušavali da na bilo kakav način istreniraju Kaju,već je on sam pokazivao interesovanje i volju za učenjem,i to samo neke stvari koje su ga tom trenutku zanimale....Kada je posle mesec dana stigao čamac sa zalihama u kamp,kapetan se šokirao kada je u šatoru vođe tima zatekao orangutana kako bezbrižno sedi za radnim stolom,nijše se uz taktove "Male noćne muzike" i crta nešto na parčetu papira!...Šok je bio još veći kada je Kaja mirno i sa osmehom prišao kapetanu i pružio mu svoje "delo" koje je u stvari predstavljalo grubi,skoro dečiji,crtež njegovog broda kojim je stigao pre par minuta!!......

Džingis Kan(Gorostasni Vladar)

....Džingis-Kan je:
1.Dobio ime Temundžin po vodji neprijateljskog plemena kojeg je Kanov otac ubio u dvoboju.....
2.Sa 11 godina ostao bez oca i bio primoran da se stara o svojoj majci,tri brata i dve sestre.....
3.Običaj kidnapovanja devojaka i žena je bila sasvim normalna stvar u to vreme,ali Temundžin je prekršio običaje i krenuo u rat kada su kidnapovali njegovu suprugu.....
4.Organizovao preteču "Poni Ekspresa" širom svog carstva koje se tada protezalo od Kaspijskog do Kineskog mora,bilo je moguće poslati poruku sa jednog kraja na drugi u roku od 36 sati.......
5.Osmislio neku vrstu državnog budžeta koji se koristio za izgradnju gradova,tvrđava,puteva i za pomoć stanovništvu u neplodnim godinama.....
6.Osmislio svojevremenu verziju političkog i trgovačkog imuniteta i nešto slično statusu službenog lica za strane izaslanike,trgovce,karavane,zanatlije.....
7.Doneo zakone po kojima je svakome garantovana verska i kulturna sloboda......
8.Sve regije u Mongolskom Carstvu i imale najviši stepen autonomije i svoje zakone ali svi su morali poštovati i određene "federalne" i univerzalne zakone,neki ove zakone smatraju za najraniju verziju Međunarodnog Prava jer je Carstvo obuhvatalo nekoliko različitih veroispovesti i kultura.....
9.Nikada nije izgubio ni jednu jedinu bitku,ali je umro od stare rane zadobijene prilikom naivnog pada sa konja,takođe se sumnja da je bio otrovan......
10.Sahranjen od strane 50 ratnika na tajnoj lokaciji koji su posle pogubljeni da ne bio odali lokaciju grobnice od strane drugih 50 ratnika.....koji su takođe bili pogubljeni od strane treće grupe od 50 ratnika koja je na kraju izvršila kolektivno samoubistvo(!?).....
11.Sahranjen sa 40 devica pogubljenih za tu priliku....
12.Svo blago Mongola koje su oteli od Kineza,Arapa i Slovena zakopano je zajedno sa njim,procenjuje sa da je "teško" oko 400 milijardi dolara......

.....Rakijo,prokleta bila.....

Bitka kod Karansebeša (današnja Rumunija) odigrala se tokom noci 17.
septembra 1788. godine između više delova austrijske vojske....Oko 100.000 austrijskih vojnika ulogorilo se oko grada Karansebeš.
Husari (konjica) koji su prešli reku Tamiš u cilju izviđanja pristustva
Otomanske vojske naišli su na grupu Roma ...koji su im ponudili rakiju.
Husari su kupivši veliki broj buradi rakije napravili veselje.Austrijska pešadija je uskoro i sama prešla reku i videvši "žurku", zatražili su rakije i za sebe. Husari su to odbili i napravili su od buradi barikade oko sebe. Neko od vojnika je ispalio hitac koji je sve uzbunio. Ubrzo je došlo do puškaranja između dve strane a celu situacijuje pogoršalo to što je neki vojnik iz pešadije povikao "Turci!!!Turci!!!". U nastaloj panici vojnici sa obe strane su počeli da beže. Kako je austrijska vojska bila sačinjena od Italijana,Srba,Hrvata,Slovenaca i drugih,nastojanje austrijskih oficira da zaustave metež i njihove
komande "HALT! HALT!" protumačene su kao uzvici "Alah! Alah!".Da bude još gore artiljerija je otvorila vatru po svojim vojnicima
misleći da otomanska vojska napada. U mraku vojnici su pucali na svaku
senku koju su videli. U opštoj bežaniji i sam austrijski car Josif II je
pao sa konja.Dva dana kasnije kada se otomanska vojska pojavila kod Karansebeša imala je i šta da vidi. Ne manje od 10.000 mrtvih i ranjenih vojnika austrijske vojske je ležalo na zemlji...

I Belive!

Američka Vlada godišnje ostvaruje prihod od nekoliko desetina miliona dolara na svojoj NAJTAJNIJOJ bazi-čuvenoj "beloj mrlji na Google Maps"-Area 51!Ovo ne bi bilo ništa čudno da te pare ne dolaze od...TURIZMA!Naime,oko ove "super-tajne" baze je nikao čitav grad motela,restorana i prodavnica suvenira a broj turista konstantno raste......

Patonova piša

Kada su Saveznički vojnici stigli do obala reke
Rajne,napravili su kordon duž obale,poređali se po vodovima i
četama,i...kolektivno se ISPŠKILI u reku!A General Paton se čak i
slikao!

Koščata vera

Košnice je crkva Sedlečke Opatije u Češkoj i poznata je po svom "raskošnom" enterijeru...koji čine kosti nekoliko hiljada ljudi...

Sirotanovicka

Kada je Alija Sirotanović pobedio Rusa Alekseja Stakhanova na takmičenju u brzom rudarenju i postavio novi svetski rekord,Tito je mu je lično čestitao,zahvalio se i rekao da će mu ispuniti svaku želju koju Sirotanović zamisli....Na to mu je Alija skromnim glasom rekao:"Druže Tito....Jel mogu dobiti veću lopatu?".......

Udarnicki

Arif Heralić je bio radnik železare u Zenici,tj,ložač visokih peći.Uprkos činjenici da je bio osoba sa invaliditetom,nekoliko puta je poneo titulu Udarnika(radnik koji svojim ličnim trudom,radom i motivacijom omogući da neka fabrika proizvede više od planirane količine).Imao je jedanaestaro dece.....

Marfijev zakonik

Kapetan Edward A. Murphy je bio inženjer Američke Avijacije koji je 1949-e radio u Edwards Vazduhoplovnoj bazi na izučavavanju uticaja naglog smanjivanja brzine na ljudsko telo.Tokom jednog eksperimenta,16 uređaja za merenje ubrzanja tokom sudara je bilo postavljeno na telo čoveka koji je trebao da ima simulirani udes.Kada je video da je tehničar postavio svih 16 akselometra pogrešno,Marfi je besno rekao:"Ako postoji neki način da se nešto uradi pogrešno-on će ga pronaći!"Ovu izjavu je citirao neko od zvaničnika na konferenciji za štampu i zbog svoje "univerzalne istine",ova izjava je ubrzo dobila status "zakona"...Čak je i zavedena u Merriam-Webster rečniku engleskog jezika!