Osamdesetih godina prošlog veka, Petrov je bio pukovnik ruske vojske i komandant centra OKO čija je funkcija bila da pravovremeno upozorava na nuklearne projektile usmerene prema SSSR-u.
Događaj o kom je godinama bilo zabranjeno da se priča desio se 26. septembra 1983. godine. Sistem za upozorenje pokazivao je da prema Moskvi iz SAD leti pet projektila sa nuklearnim glavama, a vreme do udara iznosilo je svega par minuta.
Petrov je prema protokolu trebalo da ispali rakete odmah, a one su bile usmerene prema glavnim ciljevima u Americi i Zapadnoj Evropi. Iako je naoružao sistem, Petrov nije pritisnuo crveno dugme koje bi doslovno promenio svet kakav poznajemo.
Petrov je odlučio da sačeka još nekoliko minuta. Računari su i dalje pokazivali približavanje američkih projektila. Međutim, on je ipak odlučio da ne ispali rakete niti je o svojoj odluci obavestio nadređene.
"Da sam ih nazvao, dobio bih naređenje da pucam, i tada bi sve bilo gotovo", rekao je Petrov.
Nakon izluđujućeg čekanja, Petrov je ipak odlučio da sačeka udar projektila. U trenutku udara se nije desilo ništa, ali računari su pokazivali da su rakete pogodile glavni grad, ali to se naravno nije dogodilo. U pitanju je bila lažna uzbuna.
Iako je incident prijavio, a istraga je pokazala da je satelit pogrešno očitao podatke zbog retkog fenomena poravnanja Sunčevih zraka na oblacima i putanje satelita, slučaj je zataškan. Petrov je poslat u penziju, a za psihički slom koji je u međuvremenu doživeo, jednim delom je svakako zaslužan i događaj koji bi mnoge doveo do ludila.
Petrov je nedavno dobio i Drezdensku nagradu za mir, a mnogi su se opet prisetili kome dugujemo život u svetu koji nije prošao kroz pakao nuklearnog rata.
Нема коментара:
Постави коментар