Šarleroi i Borinaž su čitav kompleks rudnika na francusko-belgijskoj granici...Zapadni rudnici pripadaju Francuskoj a istočni Belgiji...Većina rudnika u ovoj oblasti je zatvorena 1956-e posle užasne katastrofe u kojoj je poginulo skoro 300 ljudi dok oni koji još uvek rade danas predstavljaju sinonim za bezbednost na radu...Ali pre nekih 100-150 godina situacija je bila potpuno drugačija...
U ovi rudnicima su radili uglavnom lokalni stanovnici ali bilo je i radnika iz cele Evrope koji su tu pronašli posao i nastanili se u okolnim selima i gradićima...U rudniku je takođe radilo i puno DECE i ŽENA...Zahvaljujući svojoj sitnijoj građi,žene i deca su mogli lakše da se provlače kroz tunele i najčešće su obavljali najteži posao-ručno probijanje malog hodnika koji će se zatim proširivati!..Od alata su imali samo težak čekić (macolu) i štemajz kojim su,bukvalno,rezbarili stenu!..Ceo posao se obavljao u ležećem ili klečećem stavu!..Kada bi probili nekoliko metara iz glavnog hodnika,za šta je bilo potrebno po nekoliko nedelja,muškarci bi zatim pijucima počeli da odvaljuju komade i na taj način bi se napravila kockasta prostorijica uz glavno okno..Kada je sva ruda izvađena i rasčišćena,žene i deca bi ponovo krenuli sa svojim rezbarenjem sledeće "kocke" i tako dalje....Muškarci se obično bili angaržovani na iskopavanju i utovaru rude koju su,zatim,konjima i mazgama izvlačili na površinu...Miniranje nije bilo moguće u ovim rudnicima zbog izuzetno visoke koncentracije metana i sumpora a zemljište iznad rudnika je bilo veoma rastesito i sklono "klizištima"...I najmanja eksplozija je mogla da zatrpa ceo rudnik,stoga je sve moralo biti rađeno ručno i veoma pažljivo..Takođe,posebnu opasnost je predstavljalo i osvetljenje-korišćene su malene uljne lampe i to samo tamo gde je to bilo izuzetno neophodno...To je značilo da je velika većina rudara radila u polu- ili totalnom mraku...Podatak da su konji i mazge,koji su bili zaduženi za vuču,posle samo godinu dana rada u rudniku najčešće POSTAJALI POTPUNO SLEPI govori sam za sebe....
Ovo možda zvuči kao rad u uslovima sličnim kao u skoro svim rudnicima na svetu tog doba,ali Šarleroi i Borinaž rudnici su imali i još mračniju stranu....Stariji meštani su govorili kako "su jame uklete" i da "čovek ne može da siđe dole a da ne ostavi i deo svog razuma"....Moderna istraživanja su ovo ZAISTA I POTVRDILA!...Naime,u ovim rudnicima su se pored izuzetno ekspozivnih gasova nalazili mnogi drugi-neki veoma toksični koji mogu izazvati trovanje,slepilo,halucinacije i ludilo...Ovo je većim delom objasnilo bizarne stvari koje su se dešavale u tim "jamama smrti"....U to doba,uopšte nije bilo neobično da neki rudar izvrši samoubistvo,pobije celu svoju porodicu po povratku kući,sukubi među radnicima su bili izuzetno česti i neretko sa SMRTNIM POSLEDICAMA!!...Najgore je bilo,razume se,ženama koje su često postajale žrtve GRUPNIH SILOVANJA u tami rudnika...čak ni DECA NISU BILA POŠTEĐENA!.....Smatralo se da normalan,zdrav i jak mladić može da izdrži da radi oko 5 godina u ovim rudnicima....Posle toga bi mu zdravlje,i fizičko i psihičko, krenulo sve više i više da se pogoršava....Retko koji rudar u rudnicima Šarleroi i Borinaž je preživeo duže od 10 godina.....Ogromna većina bi umrla od raznih bolesti izazvanih zagađenjem i premorom..ako pre toga nisu potpuno poludeli....
Jedan supervizor rudnika je poečtkom XX veka u svom radnom dnevniku upisao:"Imali smo VEOMA DOBRU nedelju!NIJE BILO SMRTNO POVREĐENIH!".....Pretpostavlja se da je,od kada su rudnici počeli sa radom krajem XVIII veka,pa do 1956-e u njima svoj život ostavilo,što u samim oknima što na bolesničkim posteljama, PREKO 10 000 LJUDI,ŽENA i DECE!!....A koliko njih je tamo "ostavilo svoj razum" je nemoguće utvrditi!.... U okolnim mestima se i danas mogu videti spomenici podignuti nastardalim rudarima i gotovo da nema varošice,sela ili gradića koji nema ovakav spomenik podignut svojim sugrađanima,komšijama,prijateljima i rođacima...U nekim mestima ČAK IMAJU PO NEKOLIKO-zavisno od godine i katastrofe koja se desila u rudniku!...Na njima se obično nalazi spisak imena nastradalih kao i njihova godina rođenja...Tako je moguće pročitati ime dečaka od SAMO 8 GODINA pa do STARCA OD 70 GODINA!....
U jednom obližnjem selu je od 1880-e do 1885-e lokalni paroh bio VINCENT VAN GOG koji je bio užasnut strahotama u rudnicima...Samo jednom se spustio u neko okno i posle toga u jednom pismu svom bratu rekao da je bio dobio napad straha i panike i da je morao da ostane tamo samo koji minut duže-verovatno bi potpuno poludeo!!...Muku i težak rad radnika u rudnicima Šarleroi i Borinaž je oslikao na nekoliko svojih crteža....Tih godina Šarleroi i Borinaž je posetio i Emil Zola koji će kasnije ono što je video i iskusio pretočiti u roman "Germinal"....
Rudnici Šarleroi i Borinaž iz tog su još uvek simbol stradanja Radničke Klase na uštrb bogatih jer do velike tragedije 1956-e APSOLUTNO NIKADA NIKO OD VLASNIKA RUDNIKA NIJE ODGOVARAO PRED ZAKONOM zbog velikih bezbednosnih propusta i primoravanja na rad u nehumanim uslovima....
Нема коментара:
Постави коментар