уторак, 20. децембар 2011.

"Crveni Vanzemaljci" na Svetskom Prvenstvu 1966-e

1966-e je u Velikoj Britaniji održano Svetsko Prvenstvo u fudbalu...Hladni Rat je bio u zamahu i apsolutno svaka utakmica između reprezentacija sa Zapada i Istoka je imala i veliku političku pozadinu i značaj....

Na tom Prvenstvu po prvi put je nastupala i reprezentacija  Severne Koreje...U svesti međunarodne zajednice još uvek je bilo sveže sećanje na Rat između dve Koreje pa su Severnokorejanci dočekani sa,najblaže rečeno,dozom podrozenja i nepoverljivosti....CIA,MI-6 i ostale obaveštajne službe zapadnih vlada su male pune ruke posla...Njihova "saznanja,sumnje i informacije" su se kretale od toga da je kompletna reprezentacija zapravo "grupa špijuna posebno obučenih da igraju fudbal",zatim "da planiraju niz terorističkih napada na stadionima i na protivničke reprezentacije",pa čak i da "su izviđačka prethodnica za invaziju Severne Koreje na UK"....Medijski linč je bio neminovan pa su neki čak i tražili hapšenje kompletne reprezentacije a oni "umereniji" njenu diskvalifikaciju i deportaciju iz Britanije!

Ekipa Severne Koreje je bila smeštena u Midlsborou i odlučeno je da sve svoje utakmice igra na stadionu Ajerson Park,iz bezbednosnih razloga....Lokalno stanovništvo Midlsboroa je na početku bilo rezignirano saznanjem da će "komunistički teroristi" biti u njihovom gradu i čak je organizovano i više protesta..Bilo kako bilo,fudbalska reprezentacija Severne Koreje je stigla u Midlsboro i započela svoje treninge-bez obzira na skoro svakodnevne proteste oko stadiona i šikaniranje od strane svih zapadnih medija...

"Naš Voljeni Vođa(Kim Il Sung) nam je dao zadatak-predstavljati DNR Koreju na najsjajniji način i pobediti u barem tri utakmice-i mi smo došli da ispunimo svoj zadatak"-izjavio je Jun Jong Su,selektor Severne Koreje...Da bi smo shvatili pravi značaj ove "misije",moramo razumeti da u Severnoj Koreji tada,kao i danas,vlada totalitarni komunizam i "kult ličnosti" Kim il Sunga,kao i njegovih naslednika,koji su tamo bukvalno demibogovi i svaka njihova preporuka ili savet se smatra za "Božiju Zapovest" i stoga "mora biti ostvarena 110 %" kao bi Vođa bio zadovoljan....Ako bi pojedinac ili grupa podbacili na svom zadatku,bili bi strogo kažnjeni-čak i streljani!...Upravo zato reprezentacija nije želela da razočara Voljenog Vođu-iz straha da ne "obrukaju Zemlju i Narod" i ,u najboljem slučaju, ne budu osuđeni ili izopšteni od strane svojih sunarodnika...

Uprkos brojnim kontraverzama i komplikacijama,Svetsko Prvenstvo je otpočelo a DNR Koreja je svoju prvu utakmicu igrala protiv SSSR-a...Stadion u Midlsborou je bio pun jer su svi hteli da vide "crvene vanzemaljce" i najmanje ih je zanimao fudbal...Velika većina "navijača" je došla na stadion da "Crvenima stavi do znanja da nisu dobrodošli" i da šikanira igrače i trenere oba tima.....Policijsko obezbeđenje je bilo do tada neviđeno na nekom sportskom događaju jer su gradski zvaničnici strahovali od nereda i mogućeg napada razularenih navijača na ekipe Koreje i SSSR-a,što bi izazvalo čitavu lavinu međunarodnih incindenata,demarša i protesta....

Sa prvim sudijskim zviždukom počelo je i zviždanje sa tribina....Za vreme izvođenja himni publika na stadionu je ili okrenula leđa terenu i igračima na njemu ili uvredljivo gestikulirala....A to je najviše uticalo na fudbalere Koreje koji su na početku meča delovali potpuno zbunjeno pa čak i postiđeno....Ali,s druge strane,Sovjeti kao da su od tog silnog zviždanja i šikaniranja dobilijali dodatnu snagu i volju....Bukvalno su leteli po terenu i delovali nezaustavljivo....Korejanci su delovali kao deca naspram stamenih i visokih Sovjeta koji su ih lomili,gazili i bacali po terenu....Sudije su ovu,slobodno možemo reći,tuču i nesportsko ponašanje potpuno zanemarili dok su istovremeno Korejancima svirali sve što bi im palo na pamet....Na poluvreme se otišlo sa 3:0 za SSSR....

Početak drugog poluvremena je izgladao kao indetični nastavak prvog....samo što je zviždanje sa tribina polako utihnjavalo i zamenjivalo ga-negodovanje!....Naime,svima okupljenima na stadionu tog dana je bilo jasno šta se dešava na terenu i pomalo im je bilo žao Korejanaca koji su se uprkos svemu i dalje grčevito borili i "ginuli" za svaku loptu...iako su Sovjeti imali skoro nedostižnu prednost!....Do sredine drugog poluvremena ceo stadion je zviždao najviše sudijama a zatim i Sovjetima dok je svaki napad Korejanaca bio praćen ogromnim bodrenjem i aplauzima....Ali čak ni ovo nije bilo dovoljno za preokret i utakmica je zavšena istim rezultatom kao i prvo poluvreme ali je bolja igra Korejanaca bila evidentna....Posle utakmice ceo Midlsboro je bio uz svoje goste sa Dalekog Istoka i svi su krivili sudije za skandalozno suđenje i Sovjete za nesportsko ponašanje...

Sledeću utakmicu Severna Koreja je igrala protiv Čilea,jednog od favorita za osvajanja Šampionata....Opet je bio pun stadion ali ovoga puta svi su zdušno navijali za Korejance koji su igrali izuzetno brzo i požrtvovano naspram opuštenih Čileanaca koji su već računali da su pobedili....Sredinom prvog poluvremena sudije su Čileancima poklonile penal što je izazvalo burnu reakciju negodovanja na tribinama....Čile je poveo sa 1:0,ali to nije obeshrabrilo Korejance koju su pred sam kraj meča izjednačili!....Na stadionu je zavlada prava euforija za koju su mnogi sportski komentatori i novinari rekli "da kada bi Engleska osvojila Šampionat-ovako bi slavili u Engleskoj"!....

Posle Čilea,na red je došao još jedan jak favorit-Italija....Od početka meča Korejanci su igrali bolje od Italijana i pred kraj prvog poluvremena su postigli vodeći gol...Skoro 20 000 navijača na tribinama je palo u trans!...Do kraja meča Korejanci su "suvereno vladali" terenom i imali mnogo šansi...Ipak utakmica je završena rezultatom 1:0 za Koreju koja je tako obezbedila prolazak u četvrt-finale!....Na ulicama Midlsboroa se slavilo kao da je njihov klub osvojio Kup Šampiona i reprezentaciji Severne Koreje je održan nezapamćen ispraćaj u Liverpul gde su trebali da igraju protiv Portugala za plasman u polu-finale...

Na Gudison Parku u Liverpulu je bilo oko 52 000 navijača od kojih je velika većina bila došla upravo iz Midlsboroa kako bi navijala za "svoj tim"....Opet su Korejanci igrali odlično dok Portugalci "nisu mogli da se sastave" tokom celog prvog poluvremena....Korejanci su vodili sa 3:1 kada im je na samom kraju poluvremena sviran veoma "diskutabilan" penal...Portugalci su iskoristili datu im priliku i smanjili vođsvo na 3:2 i tim rezultatom se otišlo na odmor....

Početkom drugog poluvremena Portugalci su uspeli da izjednače rezultat ali je bilo više nego očigledno da su premoreni i dezorganizovani...S druge strane,Korejanci su igrali kao da su ceo dan leškarili na plaži!....Taman kada je igledalo da će Korejanci možda ponovo povesti,sviran im je još jedan nepostojeći penal!...Eusebio je ponovo bio precizan sa "bele tačke" i doneo Portugalu preokret...Ali Korejanci se nisu predavi i do kraja meča su ređali šansu za šansom...Nažalost,bez uspeha,i pred kraj meča Portugalci su postigli još jedan gol i potvrdili svoju pobedu i plasman u polu-finale...Na Gudison Parku su slavli samo malobrojni navijači Portugala dok je većina navijača frenetično zviždala sudijama,glađala svime i svačim ih dok su bežali u svačionice a ništa bolje nisu prošli ni igrači Portugala....Igrači Severne Koreje su bukvalno plakali na terenu,golman se UJEDAO za noge i ruke i bacio rukavice(ispostaviće se zauvek!),selektor je pocepao sve papire koje je imao....Kada je ova prava melo-drama prošla,igrači Severne Koreje su se okupili na centru i zahvalili navijačima na podršci sa suzama u očima...Malo ko je ostao ravnodušan....Posle utakmice dugo se polemisalo o suđenju a pravu lavinu negativnih komentara je iazvala izjava jednog od delegata UEFA koji je rekao da "nisu mogli da dozvole tamo nekim kosookim komunjarama da osvoje Prvenstvo"!.....

Bilo kako bilo,ovo je bio najveći uspeh Severnokorejanskog fudbala u istoriji i reprezentacija je,van svakog njihovog očekivanja,dočekana na aeordromu u Pjong Jangu kao "Heroji Naroda",uz počasnu paradu na ulicama i prijem kod Voljenog Vođe koji im je izrazio svoju zahvalnost i zahvanost Naroda na postignutom USPEHU u Britaniji i sve ih odlikovao najvišim državnim ordenjem i počastima....

Нема коментара:

Постави коментар