Smrt ponekad zna za šalu...na svoj način...

Kralj FRIDRIH III je običavao da leti jede neshvatljive količine lubenice koju je obožavao, tako da će na koncu pokvariti stomak ovom voćkom i od toga umreti. Interesantno, ali njegov sin Maksimilijan, koji je od oca nasledio istu alavost, umro je 11. februara 1519. takođe od posledica kvarenja stomaka. Kakav otac, takav i sin!Razbolevši se od neizlečive bolesti, Fridrih III vladaće svega nekoliko meseci. Od jutra do večeri jedan nemački i jedan engleski lekar su se prepirali nad njegovom posteljom, nesposobni da se usaglase oko lečenja koje je trebalo preduzeti. Nekoliko dana pre nego što će umreti, Fridrih, već umoran od svega, upitao ih je:
-Još ćete dugo da se svađate?
- Ali, Visosti...
- Ljudi će reći da sam poginuo u dvoboju..

Dok je kralj FRIDRIH I dremao u fotelji, u sobu je upala njegova luda žena Lujza de Meklemburg, koju su inace držali zatvorenu u jednom delu zamka, a koja je sada uspela da umakne svojim čuvarima. Dok je ulazila na vrata, razbila je staklo i isekla se. Prizor te žene u beloj odeći iskapanoj krvlju prestravio je kralja, tim više što je postojala legenda o prikazi "Bele Dame" koja je naveštavala smrt vladara iz doma Brandeburgovih. Fridrih I je pao u "vrućicu" i umro nakon šest nedelja...

Od detinjstva je kralj FRANSOA II patio od užasnih migrena. Iako degeneričan, uz to tuberkulozaš, kralj se 1558. ženi Marijom Stjuart, a supružnička revnost prema mladoj i lepoj supruzi na koncu će ga potpuno zaglupiti.
U nedelju 15. novembra, Fransoa II, koji je prisustvovao večernjoj službi u jakobinskoj crkvi, pao je u sinkopu. Brže-bolje ga odnesoše u njegove odaje. Kad je došao svesti, požalio se na žestok bol u levom uvu. Narednih dana groznica je duplo porasla, a glavobolje nikako nisu prestajale: premda su lekari i hirurzi razgovarali o eventualnoj trepanaciji glave, nisu se usudili na ovakvu operaciji. Dana 6. decembra, u deset sati ujutro, mladi kralj je izdahnuo.
I kako to obično biva, njegova preuranjena smrt postala je sumnjiva. Optužene su Katarina Mediči, Marija Stjuart, kao i Ambroaz Pare čije su simpatije išle u korist protestanata i koji je čak optužen da je kralju usuo otrov direktno u uvo! Čak se pričalo i da je kraljev sobar, koji se predstavljao katolikom, a u stvari je bio fanatični hugenot, navodno nasuo otrov u kraljevu noćnu kapu, na mestu gde je uvo, što je dovelo do pojave abcesa na kraljevom mozgu. Ali kralj je naprosto umro od upale uva, što je bilo posledica adenoidnih izraslina zbog kojih je stalno morao držati otvorena usta, još od malih nogu.

Tek što se Škotski plemić osuđen na smrt zbog zavere protiv Džordža II Engleskog, gotovo osamdesetogodišnji osuđenik, s teškom mukom popeo na gubilište, jedna od tribina će se stropoštati, usled čega će nastradati nekoliko gledalaca: "Što više štete, to bolja zabava", zaključio je flegmatično. A zatim, posmatrajući svetinu: "Čemu tolika buka da bi se smaknula jedna stara, seda glava koja se ne može ni uz tri stepenice popeti bez pomoći dva čoveka?"

Pošto je bolovao od vodene bolesti, Heraklit je sam smislio način kako da izbaci suvisnu vodu iz tela: naredio da ga celog zatrpaju đubrivom i da ga takvog ostave da leži na suncu. Naiđe čopor pasa i, kako je gomila životinjskog izmeta sakrila miris ljudskog tela, od filozofa im se učini da je kakva životinja i rastrgaše ga.