Verovatno nisu postojale tri strašnije i užasnije reči koje bi ikada neki avanturista,osvajač ili običan trgovac čuo na svom putu....."Lovci na glave"!!....Možda su više straha izazivali samo "kanibali" ali odavno se zna da su plemena koja su se bavila kanibalizmom to činila iz čisto ritualnih razloga i ne bi pojeli čitavog čoveka već samo srce ili mozak....Amazonski "lovci na glave" su imali običaj da poglavici neprijateljskog plemena(ili vođi ekspedicije,karavana i sl) odseku glavu i "smanje" je...Smanjena glava ili "Tsanca",kako su ih oni zvali,bi potom zauzela počasno mesto u selu kao svedočenje o pobedi i snazi plemena...Što je bivši vlasnik glave bio važnija ličnost ili veći ratnik to bi i njegova Tsanca bila vrednija...Manje vredne tsance bi služile kao "granični kamenovi" koji obeležavaju teritoriju plemena i upozoravaju nepoželjne posetioce šta ih čeka ako nastave dalje u teritoriju "lovaca na glave"...
Evropski istraživači i osvajači su posebno strahovali od plemena Šuari koje je bilo i najbrojnije,najmoćnije i najozloglašenije...Šuari i danas naseljavaju teritoriju između Ekvadora i Perua,potpuno istu teoritoriju kojom su vladali hiljadama godina pre dolaska Belog Čoveka.....Ono što izdvaja Šuare od ostalih amazonskih i Staroameričkih plemena uopšte,je činjenica da oni NIKADA NISU BILI POKORENI!...Ni od strane moćnih Inka,niti Konkvistadora ili bilo kojih sledećih osvajača....Od začetka svoje civilizacije Šuari žive na "zemlji svojih predaka" i nikada nikome nisu morali da "polažu račune"....I dandanas,svi Šuari čije se "staro kraljevstvo" nalazi u dve države,Ekvadoru i Peruu,uopšte nehaju za kojekakve pasoše,carine i ostale "sitnice"....Policajci i vojska sa obe strane granice veoma poštuju Šuare i zaustavljaju ih samo ako su im nešto veoma sumljivi....Iako su većinom Šuari danas asimilirani u Društvo obe države,oni još uvek imaju svoja sela i gradiće,kao i mnogobrojne organizacije i udruženja koja se bave očuvanjem tradicije Šuara...
1995-e Ekvador i Peru su bili na ivici rata....Šuarima se "to sve nikako nije dopadalo" pa su odlučili da sami čuvaju granicu kako bi razdvojili dve vojske koje su već marširale u spornu oblast...Takođe,među vojnicima i policajcima obe strane je bilo i dosta ljudi Šuarskog porekla....Ovi vojnici i policajci su stupili u Štrajk,odbijajući da pucaju na svoju braću sa druge strane granice....Ubrzo je svima postalo jasno da od Rata neći biti ništa jer Šuari "sabotiraju ratne napore" obe strane i političari su bili primorani da se dogovore...Postignut je sporazum koji je bio povoljan za obe sukobljene države(!?!?) i pored samo nekog nasumičnog i beznačajnog koškanja na granici,rat između Ekvadora i Perua je bio završen i pre nego što je počeo!....
Šuarska Oblast leži na basnoslovnim zalihama zlatne rude i platine....Još uvek se prepričavaju događaji sa početka XXI veka kada su Šuari "odbranili" svoju Svetu Zemlju od pohlepnih rudarskih korporacija....Vlada Ekvadora je,bez odobrenja Šuara,dala koncesiju jednoj Američkoj rudarskoj kompaniji da počne iskopavanja u Šuarskoj Oblasti...Ameri su normalno prvo poslali geologe,inžinjere i armadu pravnika i menedžera da detaljno pregledaju celu Oblast i izvrše sve neophodne pripreme za izgradnju objekata za radnike i Upravu,neophodnu infrastrukturu kao i da odrede tačne lokacije na kojima će biti rudnici....Kada su svi stigli u pomenutu Oblast-čekalo ih je neprijatno iznenađenje....Oko 500 ratnika Šuara pod punom,tradicionalnom opremom i sa sve ratničkim bojama je zaposelo njihovu tešku mašineriju koja je već bila na terenu....Vođa ovog mini-ustanka je ekvadorskom ministru energetike koji je lično stigao sa Amerima rekao da je narod Šauara prevaren,da su spremni za Rat sa svima koji pokušaju da oskrnave njihovu Svetu Zemlju i da će sve svoje neprijatelje pobiti i smanjiti im glave!!....Amerima je sve to bilo pomalo simpatično i smešno,ali onda su se umešali i mediji a sa njima i mnogobrojne nevladine i ekološke organizacije....Ceo projekat je propao kada su se umešali i udruženja Američkih Indijanaca,izražavajući solidarnost i podršku svojoj Južnoameričkoj braći....Ono što je predstavnicima rudarske korporacije na početku delovalo smešno se pretvorilo u njihovu najgoru noćnu moru-mediji širom sveta su ih "razapeli na Krst" i na kraju su bili primorani da odustanu od svega....Šuari su još jednom odbranili svoju Zemlju....
Ako ste imali strpljenja da čitate čak dovde-zaslužili ste malu nagradicu i iznenađenje :)
Tsance,ili "smanjene glave",se "prave" na sledeći način.....Na odsečenoj glavi se napravi rez od temena do potiljka i glava se pažljivo odere kako se ne bi oštetilo lice...Lobanja se zatim izvadi a koža sa glave,sa sve kosom,se kuva nekoliko sati u posebnoj tečnosti čiji sastav Šuarski šamani čuvaju kao tajnu....Zatim se koža izvadi iz lonca i sa unutrašnje strane se očisti od zaostalog mesa i masnoća...Posle ovoga se koža izvrne i suši na jakom suncu nekoliko dana...Zatim se suva koža ponovo izvrće i opet kuva u onoj tečnosti ali se prethodno od nje napravi "vreća" koja se ispunu vrućim peskom i zagrejanim kamenjem kako bi zadržala okrugli oblik glave...Na svakih nekoliko sati se "vreća" vadi iz lonca i iz nje se uklanja po malo peska i kamenja...."Vreća" posle nekoliko sati "krčkanja" počinje da se smanjuje i posle skoro celodnevnog kuvanja i uklanjanja peska i kamenja je veličine ljudske šake....Zatim se zašiju oči i usta kako "Duh ubijenog neprijatelja ne bi pobegao iz Tsance".....
Нема коментара:
Постави коментар