Običaj pravljenja velikog veselja kada neki muški član porodice odlazi na odsluženje vojnog roka(iliti,ispraćaj,po našem) u Istočno-evropskim zemljama vodi poreklo iz Rusije iz doba Petra Velikog.....Pored obaveznog služenja vojnog roka koji je tada trajao 3 godine,Petar Veliki je uveo i profesionalnu,lepo i redovno plaćenu Vojsku.....Pored činjenice da bi ste kao "ugovorac" kod Petra svake godine išli u neki rat,Ugovor o službovanju je važio najmanje 25 godina.....Ovo i ne bi bilo tako strašno da vam kao "ugovorcu" nije bilo ZABRANJENO NAPUŠTANJE SVOJE JEDINICE dokle god je Ugovor važeći.....Dakle,ako ste jednom ušli u Petrovu Armiju,narednih 25 godina ne bi ste videli svoj rodni kraj...Jednini način da se Ugovor raskine pre isteka je bila Smrt ili teška povreda U BORBI(i SAMO u borbi) koja bi rezultovala najtežim oblicima invaliditeta....Za glavnokomandujuće u Armiji ti teži oblici invaliditeta su bili potpuno slepilo,gubitak OBE ruke ili OBE noge i najteži psihički poremaćaji(koji su u to vreme u Armiji lečeni najjednostavnijom metodom "metak-u-glavu")....Zanimljivo je i da se PRVI pokušaj dezertestva nije kažnjavao smrću već "obeležavanjem" dezertera i njegovo angažovanje na najtežim i najgorim poslovima...Drugi pokušaj dezerterstva je značio momentalnu smrtnu kaznu.....Imajući sve ovo u vidu,porodice "guštera" koji su potpisali Ugovor su organizovale OPELA i BDENJA za svoje(u tom trenutku,još uvek) ŽIVE muške naslednike...."Ispraćaj" novog ugovorca na službovanje u Rusku Armju je tada bio potpuno indetičan sahrani istog....Skupila bi se sva rodbina,komšije i kumovi,izjavljivli saučešće "ožalošćenima" i "pokojniku",čekao bi se lokalni Popa koji bi održao opelo i onda bi krenula "posmrtna" povorka da isprati "pokojnika na svoj Put"......Procenat smrtnosti vojnika u Petrovoj vojsci,i Redovnoj i Profesionalnoj,je bio PREKO 80 %,što u bitkama,što od raznih bolesti,gladi i premora....Ovo je značilo da bi ste nekim čudom odslužili svih 25 godina,morali ste biti mutant Brus Lija,Terminatora,Van Dama i Ramba...Kada se na ovo doda da je životni vek prosečnog ruskog civila ili seljaka bio oko 50 godina,postaje jasno zašto su roditelji svojoj deci pravili ovakve "ispraćaje"....Ako nekim čudom ne nastrada u nekoj bitci,preživi tuberkulozu,kugu i ostale pandemije,prosečni ugovorac je imao izuzetno male šanse da po povratku kući posle isteka Ugovora zatekne svoje roditelje,prijatelje,rodbinu,komšije i ostale-žive!...Odlazak u vojsku je dugo bio tragedija za celu porodicu,ne zna se tačno kada je postao jedan od najveselijih događaja u porodici ali se pretpostavlja kada je dužina Vojnog Roka dovedena u neke prihvatljivije vremenske okvire.....
Нема коментара:
Постави коментар