Adelina je fina 20-godišnjakinja iz jednog malog sela na Haitiju...Njena porodica je veoma siromašna pa zato im ona pomaže koliko god može....Prepodne radi sa ocem na poljima šećerne trske i često do duboko u noć pere veš i šije odeću...Životna želja joj je da završi kurs za šnajdera,otvori svoju radnju i upozna čoveka svog života...Fina,tiha i veoma vredna Adelina ja na prvi pogled sasvim normalna devojka koju život uopšte nije mazio....Ali,Adelina ima samo jedan....khmm....nedostatak,da tako kažemo....Ona je ZOMBI!.......Još kao dete,Adelina je imala velikih zdravstvenih problema koji su se još više pogoršavali kako je odrastala.....Počela je da po nekoliko dana pada u komu i povraća krv....Lokalni lekari su bili,da se blago izrazim,slabo obučeni za tako ozbiljne slučajeve....Jednog dana,Adelina je pala u komu i nije se budila danima....Očajni roditelji su odlučili da se obrate lokalnom Vudu svešteniku za pomoć....Vrač im je rekao da joj može pomoći ali oni nisu imali dovoljno para koliko je on tražio.....Postigli su nagodbu da ako Vrač uspe da spasi Adelinu da ona bude njegova sluškinja na tri godine.....Vrač joj je dao neku mešavinu "prirodnjačkih" lekova....Iste noći je Adelina preminula....Tokom sledećeg dana,dok je porodica pripremala sahranu,konačno je stigao i lokalni lekar ali je ovoga puta doveo i čitav tim doktora i sestara koji su radili na Haitiju kao humanitarci UN....Lekari su samo mogli da konstatuju smrt izazvanu nekom nepoznatom vrstom leukemije....Ispostavilo se da je devojka celog života bolovala od ove opake bolesti...Adelina je istoga dana sahranjena a njenu smrtovnicu je potpisao vođa tima lekara iz UN-a......Tri godine kasnije Adelinin otac je krenuo da obiđe njen grob.....Dok je prilazio ugledao je jednu devojku koja zbunjeno stoji kraj groba njegove ćerke i gleda okolo....Kada je prišao bliže,prepoznao je svoju Adelinu....Napre je mislio da mu se priviđa njen duh ali kada je Adelina krenula ka njemu počeo je da vrišti i pobegao kući....Dok je pričao ženi i rođacima šta je video,Adelina je polagano ušetala u dvorište i gledala ih više zbunjeno nego oni nju.....Ubrzo se celo selo okupilo i odlučili su da za svaki slučaj provere Adelinin grob....Bio je prazan....Celu stvar je razjasnio onaj Vudu sveštenik kada je rekao Adelininoj porodici da je "ispunio svoj deo nagodbe i da je Adelina sada slobodna devojka"......Lekari koji su potom pregledali Adelinu ustanovili su da NEMA NI TRAGA OD LEUKEMIJE niti ikakve druge bolesti.....Ali Adelina je ipak imala određenih poteškoća prilikom govora i pomalo je šepala na levu nogu.....Lekari su zaključili da je ovo najverovatnije posledica nekog jakog neuro-toksina koji joj je dao vrač i na taj način je smestio u toliko duboku komu da su čak i lekari UN-a mislili da je stvarno mrtva.....Adelina se seća da se probudila u nekoj staroj i prljavoj kolibici duboko u džungli....Nije znala ni kako se zove niti gde se nalazi,čak je zaboravila i da priča i imala je velikih problema sa ravnotežom,bukvalno je zaboravila i kako se hoda!....Stari Vudu sveštenik joj je rekao da je ona sada u "njegovoj službi",objasnio da ona ima porodicu i da će moći da se vrati kući posle tri godine...Seća se da iako nije mogla uopšte da se seti svoje porodice,ali da je ipak jedva čekala da im se vrati....Naredne tri godine je održavala starčevo skromno imanje i kuću,hranila svinje i kokoške,spremala ručak i prala veš....Svakog dana joj je bivalo sve bolje i bolje i nakon tri godine ju je starac poslao njenoj kući....
Нема коментара:
Постави коментар