Ričard Lavlje Srce je tokom Srednjeg Veka važio za najhrabrijeg vladara ikada....mada,moderni istoričari danas tvrde da je on bio ustvari potpuno LUD i da je njegovna legendarna hrabrost proizvod romantičnih epova dok je među Britanskom vlastelom vladalo mišljenje da je Ričard potpuno odlepio u Svetoj Zemlji i da će upropastiti Imperiju svojim temperamentom i ishitrenošću......Svi se sećamo scene u Crnom Guji kada se Ričard vraća iz Jerusalima i kaže da je savladao celu armiju Muslimana samo pomoću svog džepnog nožića za struganje voća......E,pa TAKO JE I BILO!......Samo što je taj nožić bio malo veći nego današnji perorezi al da ne cepidlačimo sad.....Naime,pred samom kapijom Solomonovog Hrama u Jerusalimu,Ričard je sa svojom vojskom sačekao napadače prethodno naredivši vitezovima u utvrđenju da nipošto ne otvaraju kapiju...Brojčano nadjačani,Hrišćani ispred Hrama su brzo bili desetkovani i ostali su samo Ričard i šačica vitezova oko njega koji su pružali grčevit otpor Muslimanima.....Ričard je još na početku bitke ostao bez svog konja,mač mu je ispao u gužvi,drugi manji mač se deformisao i bio neupotrebljiv....ostao mu je samo nož koji je nosio ispod oklopa.....E,sad,pošto su na ulazu u Hram bile dve kapije kao i u većini srednjevekovnih utvrđenja-prva kapija se srušila pod pritiskom Ričardovih vitezova koji su se povlačili unazad i štitili svog Kralja.....Ričard se takođe sapleo preko pale kapije,vitezova i poginulih....U teškom oklopu je imao velike muke da se ponovo podigne sve dok mu nisu ostali vojnici pripomogli.....U tom trenutku se iznervirao i skinuo sa sebe teški oklop i bukvalno se pretvorio u podivljalu krvoločnu zver....Prema nekim navodima,nekoliko vitezova koji su videli da je Ričard pao su mislili da je pogođen strelom i povikalo "KRALJ JE PAO!KRALJ JE PAO!",tj,poginuo....Nastao je opšti metež i Hrišćani su se skoro predali....Ali kada je Ričard ustao i krenuo u kontra-napad,moral vitezova je odmah skočio(zajedno sa adrenalinom)......Budući da su još uvek bili priklješteni u međuprostoru dve kapije,nije bilo puno mesta za manevrisanje što je više išlo na ruku Hrišćanima nego Muslimanima čija je većina vojske bila još uvek van zidina i bukvalno samo mogla da posmatra bitku zbog prevelike gužve na kapiji.....Naravno,sa zidina Hrama,hrišćani su sejali smrt strelama i topljenim katranom po muslimanima koji su se gužvali u opštem metežu na ulazu.....Još jedna bitna okolnost je bila pad Prve Kapije,pa su muslimanske vojskovođe pomislile da je Utvrđenje probijeno i poslali svu vojsku na ulaz....Ovo su iskoristili vitezovi iz utvrđenja i tajnim kanalima ispod Hrama su prošli iza neprijatelja i napali ih.....Videvši da su priklješteni i opkoljeni sa svih strana,muslimani nisu imali izbora nego da se povuku i Sveti Grad je sačuvan......Ričard je postao polu-bog jer je sačuvao Hram bez konja,mača i oklopa sa samo šačicom vitezova i "nožićem za ljuštenje voća"........
Sa strateškog ugla,Ričardovo izvođenje vitozova van utvrđenja je bila čista glupost,sujeta i egoizam jer je Hram bio neosvojiv i trebalo je samo odbijati napade muslimana dok se ne steknu uslovi za odlučan protivnapad....Na taj način bi mnogo više hrišćana imalo šansu da preživi i samim tim doprinese konačnoj pobedi.....Ričard ih je poveo "na klanje" čisto kako bi dokazao kako je ON hrabar i dobar borac.....
Ričardova "hrabrost" mu je toliko udarila u glavu kada se vratio u Britaniju da je običan lov na lisice i srndaće često pretvarao u višednevnu kampanju-jureći stado srndaća ili krdo divljih svinja preko brda i dolina i sve dok i poslednja živuljka nije bila ubijena.....Naravno,u lov je uvek kretao pod "punom ratnom opremom",pravio strategiju za napad na lisičiju jazbinu svo vreme komandovao ostalim lovcima kao da su na bojnom polju a ne u idiličnom krajoliku krenuli na partiju jahanja i eventualnog ulova neke divljači do vremena za popodnevni čaj.......
Ričard je toliko čeznuo za adrenalinom na bojnom polju pa je smislio novu razbribrigu tokom hladnih zimskih dana.....Naime,uzeo bi najobičniji tiganj ili sličnu metalnu posudu i naredio vojnicima da ispaljuju strele ka njemu.......Onda bi on dočekivao strele "na bekhend ili forhend"........Samo je bilo pitanje vremena kada će mu refleksi biti malo sporiji od strele....Prema nekima,bio je tog dana mortus pijan......Strela mu se zarila u levo rame.......Opšta uzbuna je data u celom Kraljevstvu i svi mogući lekari,hirurzi pa čak i vračevi su se sjatili u Edimburg da pomognu svom Kralju.....Ali on je odbijao bilo kakav vid lečenja i savet jer je on ipak (bože moj) Lavlje Srce a ne neki tamo prašinar.....Posle samo nedelju dana Ričard Lavlje Srce je preminuo od sepse........
Нема коментара:
Постави коментар