Kao što svi znamo,mnogi staroslovenski običaji su se održali u srpskom narodu i dan danas,samo su preoubučeni u hrišćanske odore..Jedan takav običaj se još uvek praktikuje,naročito u Vojvodini,mada se do skora o tome znalo veoma malo...Pa da krenemo od početka...
Mnogi staroslovenski bogovi su jednostavno bili preneseni u Hrišćanstvo gde im je nađen odgovarajući pandan..Tako je Sveti Ilija nekada bio Perun,Sveta Petka Mokoša,Svetovid Sveti Vid (Vidovdan) i mnogi drugi...Među njima se posebno ističe Arhangel Mihajlo za kojeg se smatra da je u stvari Jarovid,odnosno Jarilo,bog Rata i zaštitnik svih Slovena u vojnom smislu..Jarovidov "posao" je bio da štiti svoje poklonike od stranih neprijatelja i bolesti ali najvažniji zadatk mu je bio da čuva Narod od Crnoboga (Černobog),gospodara mraka i smrti,i od Morane,boginje zime,kao i od njihovih podanika-raznih demona,utvara,"bjesova" i raznoraznih čudovišta i ala....
Posebno mesto je zauzimao i Dajbog (Dažbog),božanstvo obilja,hrane,pića,žetve i slično...Dajbog je uglavnom Čoveku davao ali je ponekad i uzimao,stoga se i danas često deo bogate trpeze ostavlja "putniku namerniku",odnosno Dajbogu,najčešće za Božić (dan rođenja Svaroga,vrhovnog boga Slovena)...Verovalo se da tokom pozne jeseni Dajbog preuzima oblik starog,hromog vuka (Hromi Daba) i da silazi sa planina i šuma kako bi pokupio darove koje su mu starovernici ostavili pred svojim kućama i na taj način se spremio za dolazak Zime i doba vladavine Morane...Ako neko domaćinstvo ne bi samo ostavilo darove,Hromi Daba bi sa svojim čoporom sam uzeo ono što mu pripada,odnosno vukovi bi ugrabili neku ovcu,kozu,kokoške i tako dalje...Ali bi se potom,tokom cele Zime,vraćali ponovo u isto domaćinstvo i svaki put bi uzimali više i više,pa čak i ljudski život ako bi im se isprečio...Važno je napomenuti da su svi vukovi podanici Dajboga a psi su nekada bili vukovi koje je Dajbog poklonio Čoveku da bi ga štitili u upozoravalni na opasnosti....
Arhangel Mihajlo se slavi 21. Novembra,što se poklapa sa danom kada su Sloveni prinosili žrtve i darove Jarovidu u znak zahvalnosti za njegovu zaštitu...Verovalo se da se toga dana Jarovid toliko najede i napije da sedam dana posle toga spava i odmara od veselja!....29. Novembra od se budi,sit i naspavan,i nastavlja svoje dužnosti kao pre...Tih sedam dana Jarovidovog sna su se zvali "Vučija Nedelja" jer je jedino tada Dajbog mogao nesmetano i bezbedno da tumara sa svojim čoporima po naseljima...Jarovid je spavao i nije bio u mogućnosti da pritekne Čoveku u pomoć ako bi se ovaj isprečio Dajbogu na putu a prethodno mu nije ostavio njegov "tal"...Smatralo se da su vukovi mogli da 21-og "nanjuše" dolazak Zime i tada su kretali da se najedu koliko mogu i pripreme za duge mesece hladnoće i oskudice,a Čovek prepušten tada samom sebi,i nije predstavljao neku prepreku...
U Srbiji,a naročito Vojvodini,se nedelja pred 29. Novembar (Dan Republike) najčešće koristi kako bi se stoka poklala a njeno meso pripremilo za zimu...Najveći svinjokolji se organizuju upravo 29-og,poslednjeg dana Jarovidovog mini-odmora,jer je to,prema nekadašnjem verovanju,poslednja šansa da se prinesu žrtve Dajbogu i njegovim vukovima i tako oni umile da tokom Zime ostave to domaćinstvo na miru...Klati stoku pre 21-og se smatralo uzaludnim jer bi se meso ukvarilo do dolaska Dajboga i onda bi on otiša negde drugde u komšilug gde ima svežeg mesa,a klati posle 29-og je bilo bespotrebno jer je Dajbog već otišao...Ovo ima i praktičnu primenu jer su dani posle Arhangela MIhajla sve hladniji i kraći a ima i mnogo manje muva i drugih insekata koji bi mogli da zaraze pripremljeno meso...Stari Sloveni,koji izuzetno mnogo pažnje posvećivali higijeni i zdravlju su očigledno veoma dobro znali kakve sve opasnosti vrebaju iz muva "zunzara",kao i ako sveže meso ostane predugo izloženo,još uvek,toplijim temperaturama dana...
Takođe je važno reći da se tokom samog svinjokolja (ili klanja neke druge stoke) grkljan,dušnik,unutrašnjost ušne školjke i sam vrh njuške bacaju kučićima koji žive na imanju kako bi,prema staroslovenskom verovanju,grkljan i dušnik obezbedili jasan i glasan lavež za upozoravanje,ušna školjka za dobar sluh i njhuška za dobro čulo mirisa...Sve se ovo obavlja kako bi psi-čuvari bili što bolje pripremljeni na dolazak Dajboga sa svojim vukovima i na vreme upozorili i zaštitili domačinstvo i njegove ukućane,kao i na druge opasnosti...Ovo se veoma poštuje i praktikuje i danas i gotovo niko u Srbiji ove "otpatke" ne koristi...Čak se ni u "švarglu" koja je zapravo samo barena kožura i iznutrice-nikada ne stavljaju unutrašnji delovi ušne školjke koj se smaraju izuzetno nehigijenskim...Ako se kolje vepar,ovan i bik za zimu,njihove "mošnice" se često smatraju za delikates i rado pripremaju,dok se sam "falus" baca takođe kučićima,iz razloga što se nekada verovalo da će to psima dati snagu i plodnost,a danas,takođe iz "higijenskih razloga"..Ali u mnogim delovima sveta upravo je "falus" delikates a "mošnice" otpadak,što nam govori o povezanosti nekadašnjih običaja i verovanja sa modernim dobom..
Danas mnogi ove organizovane,jesenje svinjokolje pravdaju komunističkim praznikom "Dan Republike" jerje nekada to bio državni praznik i većina stanovnika nije morala da ide na posao-što je ostavljalo dovoljno vremena da se meso pripremi za zimu i sušenje..Ali ova tvrdnja jednostavno nije logična,barem meni koji ceo svoj život živim na selu i oduvek uzgajamo svinje i ovce...Naime,svi znamo da većina zemljoradnika živi i radi od svoje zemlje i imanja...dakle,oni ne rade u nekoj kalcelariji ili fabrici pa da im trebaju slobodni dani kako bi pozavršavali svoje poslove...Sve zavisi od njih samih i njihove sopstvene organizacije posla na imanju i njivama...Do 21-og Novembra gotovi svi poljski radovi su završeni i obično ostaje samo da se pripremi ogrev kao i da se pokolje stoka za zimu...Stoga bi blo sasvim nerazumno odlagati posao bez ikakvog razloga za neke hladnije dane,ili pak obaviti to ranije a odložiti nešto drugo...Uparavo zato se "Vučija Nedelja" održala i dan danas,uprkos činjenici da su skoro svi zaboravili na nju i šta sve stoji iza posla koji se generacijama obavlja u isto vreme i po već uigranim metodama...
Mnogi staroslovenski bogovi su jednostavno bili preneseni u Hrišćanstvo gde im je nađen odgovarajući pandan..Tako je Sveti Ilija nekada bio Perun,Sveta Petka Mokoša,Svetovid Sveti Vid (Vidovdan) i mnogi drugi...Među njima se posebno ističe Arhangel Mihajlo za kojeg se smatra da je u stvari Jarovid,odnosno Jarilo,bog Rata i zaštitnik svih Slovena u vojnom smislu..Jarovidov "posao" je bio da štiti svoje poklonike od stranih neprijatelja i bolesti ali najvažniji zadatk mu je bio da čuva Narod od Crnoboga (Černobog),gospodara mraka i smrti,i od Morane,boginje zime,kao i od njihovih podanika-raznih demona,utvara,"bjesova" i raznoraznih čudovišta i ala....
Posebno mesto je zauzimao i Dajbog (Dažbog),božanstvo obilja,hrane,pića,žetve i slično...Dajbog je uglavnom Čoveku davao ali je ponekad i uzimao,stoga se i danas često deo bogate trpeze ostavlja "putniku namerniku",odnosno Dajbogu,najčešće za Božić (dan rođenja Svaroga,vrhovnog boga Slovena)...Verovalo se da tokom pozne jeseni Dajbog preuzima oblik starog,hromog vuka (Hromi Daba) i da silazi sa planina i šuma kako bi pokupio darove koje su mu starovernici ostavili pred svojim kućama i na taj način se spremio za dolazak Zime i doba vladavine Morane...Ako neko domaćinstvo ne bi samo ostavilo darove,Hromi Daba bi sa svojim čoporom sam uzeo ono što mu pripada,odnosno vukovi bi ugrabili neku ovcu,kozu,kokoške i tako dalje...Ali bi se potom,tokom cele Zime,vraćali ponovo u isto domaćinstvo i svaki put bi uzimali više i više,pa čak i ljudski život ako bi im se isprečio...Važno je napomenuti da su svi vukovi podanici Dajboga a psi su nekada bili vukovi koje je Dajbog poklonio Čoveku da bi ga štitili u upozoravalni na opasnosti....
Arhangel Mihajlo se slavi 21. Novembra,što se poklapa sa danom kada su Sloveni prinosili žrtve i darove Jarovidu u znak zahvalnosti za njegovu zaštitu...Verovalo se da se toga dana Jarovid toliko najede i napije da sedam dana posle toga spava i odmara od veselja!....29. Novembra od se budi,sit i naspavan,i nastavlja svoje dužnosti kao pre...Tih sedam dana Jarovidovog sna su se zvali "Vučija Nedelja" jer je jedino tada Dajbog mogao nesmetano i bezbedno da tumara sa svojim čoporima po naseljima...Jarovid je spavao i nije bio u mogućnosti da pritekne Čoveku u pomoć ako bi se ovaj isprečio Dajbogu na putu a prethodno mu nije ostavio njegov "tal"...Smatralo se da su vukovi mogli da 21-og "nanjuše" dolazak Zime i tada su kretali da se najedu koliko mogu i pripreme za duge mesece hladnoće i oskudice,a Čovek prepušten tada samom sebi,i nije predstavljao neku prepreku...
U Srbiji,a naročito Vojvodini,se nedelja pred 29. Novembar (Dan Republike) najčešće koristi kako bi se stoka poklala a njeno meso pripremilo za zimu...Najveći svinjokolji se organizuju upravo 29-og,poslednjeg dana Jarovidovog mini-odmora,jer je to,prema nekadašnjem verovanju,poslednja šansa da se prinesu žrtve Dajbogu i njegovim vukovima i tako oni umile da tokom Zime ostave to domaćinstvo na miru...Klati stoku pre 21-og se smatralo uzaludnim jer bi se meso ukvarilo do dolaska Dajboga i onda bi on otiša negde drugde u komšilug gde ima svežeg mesa,a klati posle 29-og je bilo bespotrebno jer je Dajbog već otišao...Ovo ima i praktičnu primenu jer su dani posle Arhangela MIhajla sve hladniji i kraći a ima i mnogo manje muva i drugih insekata koji bi mogli da zaraze pripremljeno meso...Stari Sloveni,koji izuzetno mnogo pažnje posvećivali higijeni i zdravlju su očigledno veoma dobro znali kakve sve opasnosti vrebaju iz muva "zunzara",kao i ako sveže meso ostane predugo izloženo,još uvek,toplijim temperaturama dana...
Takođe je važno reći da se tokom samog svinjokolja (ili klanja neke druge stoke) grkljan,dušnik,unutrašnjost ušne školjke i sam vrh njuške bacaju kučićima koji žive na imanju kako bi,prema staroslovenskom verovanju,grkljan i dušnik obezbedili jasan i glasan lavež za upozoravanje,ušna školjka za dobar sluh i njhuška za dobro čulo mirisa...Sve se ovo obavlja kako bi psi-čuvari bili što bolje pripremljeni na dolazak Dajboga sa svojim vukovima i na vreme upozorili i zaštitili domačinstvo i njegove ukućane,kao i na druge opasnosti...Ovo se veoma poštuje i praktikuje i danas i gotovo niko u Srbiji ove "otpatke" ne koristi...Čak se ni u "švarglu" koja je zapravo samo barena kožura i iznutrice-nikada ne stavljaju unutrašnji delovi ušne školjke koj se smaraju izuzetno nehigijenskim...Ako se kolje vepar,ovan i bik za zimu,njihove "mošnice" se često smatraju za delikates i rado pripremaju,dok se sam "falus" baca takođe kučićima,iz razloga što se nekada verovalo da će to psima dati snagu i plodnost,a danas,takođe iz "higijenskih razloga"..Ali u mnogim delovima sveta upravo je "falus" delikates a "mošnice" otpadak,što nam govori o povezanosti nekadašnjih običaja i verovanja sa modernim dobom..
Danas mnogi ove organizovane,jesenje svinjokolje pravdaju komunističkim praznikom "Dan Republike" jerje nekada to bio državni praznik i većina stanovnika nije morala da ide na posao-što je ostavljalo dovoljno vremena da se meso pripremi za zimu i sušenje..Ali ova tvrdnja jednostavno nije logična,barem meni koji ceo svoj život živim na selu i oduvek uzgajamo svinje i ovce...Naime,svi znamo da većina zemljoradnika živi i radi od svoje zemlje i imanja...dakle,oni ne rade u nekoj kalcelariji ili fabrici pa da im trebaju slobodni dani kako bi pozavršavali svoje poslove...Sve zavisi od njih samih i njihove sopstvene organizacije posla na imanju i njivama...Do 21-og Novembra gotovi svi poljski radovi su završeni i obično ostaje samo da se pripremi ogrev kao i da se pokolje stoka za zimu...Stoga bi blo sasvim nerazumno odlagati posao bez ikakvog razloga za neke hladnije dane,ili pak obaviti to ranije a odložiti nešto drugo...Uparavo zato se "Vučija Nedelja" održala i dan danas,uprkos činjenici da su skoro svi zaboravili na nju i šta sve stoji iza posla koji se generacijama obavlja u isto vreme i po već uigranim metodama...