недеља, 18. новембар 2012.

Kako da napravite ekološki grafit


Zašto je izmišljen sat sa kukavicom

Satove sa kukavicom su izmislili stanovnici Schwarzwalda (Crne Šume) u Nemačkoj...U naseljima u dolinama Schwarzwalda je veći deo dana Sunce zaklonjeno strmim liticama okolnih planina-bukvalno "sviće" oko 10 ujutru a oko 4 popodne je već veče,i to u sred leta!...Pre sata sa kukavicom,ovi ljudi su morali da drže posebnu lampu tokom celog dana pored samog sata kako ne bi morali stalno da ustaju i prilaze da bi videli koliko je sati..Najpre su to bili obični satovi sa zvonom,minijaturna verzija Gradskih Satova koji su se nalazili na crkvama i institucijama...Međutim,ljudima je jednostavno počinjala da ide na živce zvonjava svakih sat vremena,pogotovu noću,i neko se dosetio da poboljša ove satova sa zvukovima koji bi bili prijatniji ljudskom uhu...Pošto u dolinama Schwarzwalda živi dosta ptica kukavica,bilo je sasvim prirodno da osmisle sistem koji bi imitirao njihovu pesmu...

петак, 16. новембар 2012.

Kako je rođen Sablasni Kosač

Sablasni Kosač,aka Smrt,je "rođen" u okolini Marseja tokom XV veka za vreme kuge koja je pogodila taj deo Francuske..Naime,ljudi iz okolnih sela su dolazili u grad i tražili od gradskih vlastodržaca da im obezbede fizučku zaštitu njihove imovine od "osobe koja im kosi useve (uglavnom pšenicu) a koja nosi crnu odoru i kapuljaču"...Seljani su čak pokušavali i da uhvate ovog izgrednika ali bez uspeha..Ništa više uspeha nisu imali ni vojnici poslati iz Marseja...Ubrzo potom,počela je da se širi kuga iz Marseja po okolnim selima i imanjima a Kosač je viđan sve češće i češće...Lokalno stanovništvo je počelo da veruje da je Kosač zapravo glasnik ili predskazanje Crne Smrti koja će ubrzo stići i do njihovog doma...Jedan sveštenik iz manastira u blizini Marseja koji je tvrdio da je i on sam lično video Kosača na manastirskim poljima,nacrtao je Kosača i taj njegov crtež je poslužio kao osnova za personifikaciju Smrti...

понедељак, 5. новембар 2012.

Us***a motka

Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja ?

Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na bitku prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislit
e na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.